Majerdorf, Štelmor, Montespan) možemo »s više ili manje sigurnosti« govoriti o prinošenju žrtava. fifteen Kao što je trebalo i očekivati, istraživač se tu suočava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata, ili sa semantičkom neprozirnošću dokumenata čija autentičnost izgleda pouzdana. »Duhovna aktivnost« ostavlja nepostojane tragove — kao što je to, uostalom, slučaj i sa istovrsnom aktivnošću »primitivaca« iz naših dana. Ograničavajući se na samo jedan primer, možemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zaključka: geološke činjenice i ponašanje pećinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazišta. Što se tiče semantičke neprozirnosti nalazišta kostiju čija je obredna svrha izvan sumnje, njihove paralele nalazimo kod savremenih arktičkih lovaca. Samo po sebi, nalazište je tek izraz magijsko-religiozne težnje; specifična značenja tog čina postaju nam dostupna zahvaljujući obaveštenjima koja nam prenose članovi odgovarajućih društava. Doznaćemo možda da li lobanje i duge kosti predstavljaju žrtve nekom Vrhovnom biću ili Gospodaru životinja, ili su, naprotiv, sačuvane u nadi da će biti prekrivene mesom. Čak i za ovo poslednje verovanje postoje različita tumačenja: životinja se »ponovo rađa« zahvaljujući ili Gospodaru životinja, ili »duši« koja počiva u kostima, ili pak tome što je lovac životinji obezbedio »grobnicu« (kako bi onemogućio pse da joj Professionalžderu kosti).
Moć ovih malih kraljeva uravnotežavali su narodni saveti (sabha i samiti). Krajem vedskog doba, dovršena je podela društva u četiri klase. Termin vama, koji je označavao društvene klase, znači »boja« — što je pokazatelj etničke raznovrsnosti koja je činila osnovu indijskog društva. Himne otkrivaju samo neke vidove života iz vedskog doba. Prikaz je uglavnom uopšten: Arijci su voleli muziku i igru; svirali su flautu, lautu i harfu. Pravili su opojna pića, somu i suru, od kojih ova druga nije imala religiozno značenje. Kockanje je bilo veoma omiljeno; njemu je posvećena čitava jedna himna u Rigvedi (X, 34). Jedan broj himni nagoveštava sukobe između različitih arijskih plemena. Najslavnije, pleme Bharata, pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevića. Međutim, istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromašni. Neka imena vedskih plemena — na primer ime Bharata — ponovo se javljaju u kasnijoj književnosti. Mahabharata, koja je sastavljena najmanje pet ili šest vekova posle vedskog doba, pripoveda o velikom ratu između Kurua i njihovih rođaka, Pandava. Prema predanju koje su sačuvale Purane, taj se rat zbio oko ~ 1400. godine, u Madhjadešu, u središtu poluostrva, što govori o prodoru Arijaca preko leve obale Ganga. U vreme kada je bio redi15
Samo, izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjačem i najdramatičnijem značenju. Jer čovek je krajnji proizvod odluke donesene »na početku Vremena«: reč je o odluci da se ubije kako bi se moglo živeti. U stvari, hominidi su, postajući mesožderi, uspeli da prevaziđu svoje »pretke«. Tokom nekih dva miliona godina, praljudi su živeli od lova; voće, korenje, mekušci i ostalo što su sakupljali žene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preživljavanje vrste. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola, pojačavajući na taj način »hominizaciju«; jer, kod mesoždera, i u ćelom životinjskom svetu, takva razlika ne postoji. Ali, neprestano proganjanje i ubijanje divljači najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis između lovca i pobijenih životinja. Uskoro ćemo se vratiti na ovaj issue. Podsetimo se sada da se »mistična solidarnost« lovca i njegovih žrtava otkriva samim činom ubijanja; prolivena krv u svemu je jednaka ljudskoj krvi. I konačno, »mistična solidarnost« sa divljači proističe iz srodnosti između ljudskih društava i životinjskog sveta. Ubiti ulovljenu životinju, ili, kasnije, pripitomljenu, jednako je »žrtvovanju« u kojem su žrtve izmenjive. three Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza one
U svakom slučaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi, dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. El seda na zemlju, čepa svoje odelo, udara se u grudi i nagrđuje lice; ukratko, on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. »Baal je mrtav! povika on, šta će biti s mnoštvom naroda?« forty Iznenada, El kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. On se ponaša kao pravi lavatory kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. El traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Ašerat određuje Atara, »Strašnog«, ali on, kada se popne na presto, uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne može biti kralj. U međuvremenu, Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe, uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Pošto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. Posle izvesnog vremena, Anat susreće Mota. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoše«.
Dionis, § 122). Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. Tu je reč o nerazumnom, ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine, protiv života u svim njegovim oblicima. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije; ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Šiva, Kali). Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca, kao i nekim boginjama — dakle, u celini uzev, božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije; on, u stvari, prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu.
posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi« (three : 22). I lavatory izgna par iz Raja, i osudi ih na rad da bi živeli. Da se vratimo na malopre pomenuti circumstance — naga Boginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara« simbola Života ili mladosti. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlušnost odaje njegovu lucifersku oholost, želju da bude sličan Bogu. A to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protiv svoga Tvorca. To je bio »prvobitni greh«, pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. Slična vizija »pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog monoteizma.nine Prema redaktorima poglavlja 4—7 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i preobražaja ljudske uslovljenosti nego je, na neki način, postao izvor svih nesreća koje su zadesile čovečanstvo. Eva rađa Kaina, »ratara«, i Avelja, »pastira« sitne stoke. Kad braća prinesu žrtve zahvalnice — Kain od plodova zemlje, a Avelj od prvorođenčadi iz svog stada — Jehova prima Aveljevu, a ne Kainovu žrtvu.
Though yoga’s final aim is lofty, its essence is functional and scientific mainly because it emphasizes direct experience and observable benefits. It is far from a religion, but a follow of private inquiry and exploration. because the cultural and religious range of practitioners attest, yogic philosophy speaks to universal truths that may be incorporated in any belief procedure.
1. Orientatio. Oruđa za izradu oruđa. »Pripitomljavanje« vatre Nećemo ovde raspravljati o problemu »hominizacije«, i pored njegovog značaja za razumevanje fenomena religioznosti. Dovoljno je da podsetimo kako već uspiravAni položaj obeležava prevazilaženje stanja primata. Na nogama""se može ostati samo u budnom stanju. Zahvaljujući uspravnom položaju, prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupačna prehominidima, i to u četiri vodoravna smera, projektovana počev do središnje ose »gore« — »dole«. Drugim recima, prostor se sada organizuje oko ljudskog tela, kao da se prostire napred-nazad, desno-levo i gore-dole. Polazeći od tog prvobitnog iskustva — od osećanja »bačenosti« usred nekog na izgled bezgraničnog, nepoznatog i pretećeg prostora — izgrađuju se različiti oblici orientationem: jer, ne može se dugo živeti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom. Ovo iskustvo prostora uređenog oko nekog »središta« objašnjava značaj egzemplarnih podela i deoba teritorija, aglomeracija i nastambi, i njihovu kosmološku simboliku one (up.
Ovaj karakteristični proces — seoba, osvajanje novih oblasti, pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše ere. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana, da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi, ruskim stepama, srednjoj Aziji, Anadoliji, itd. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora, između Karpata i Kavkaza.1 Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). Oko ~4000—3500. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. Tokom sledećeg milenijuma predstavnici kulture ktirgan prodiru 1 Zajednički Vokabular za neke životinje (vuk, medved, patka, rečni losos, osa, pčela) i drveće (breza, bukva, hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu.
one hundred. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi _ pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč o uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu o cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita o Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine o uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije o Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane ¡talijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno.
Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« ni na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju na slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom zapaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na više palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već 24 25
are you presently able to get your yoga apply to another amount? appear no even more than YogaBasics.com’s premium membership!
iskustva, specifična za šamanizam, a njihova starost je van svake sumnje. Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana, mosta, koji je u prvom redu veza s drugim svetom. Moguće je, takođe, pretpostaviti postojanje nekog kosmološkog »sistema« koji se artikuliše polazeći od osnovnog iskustva o »Središtu sveta«, oko kojeg je organizovan prostor. Već 1914. godine, V. Gerte (W. Gaerte) je sakupio veliki broj znakova i preistorijskih slika koje su se mogle protumačiti kao Kosmičke planine, Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele »svet« na četiri dela.forty four Što se tiče mita o poreklu životinja i religioznih odnosa između lovca, divljači i Gospodara životinja, verovatno je da su oni mnogo pominjani u šifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. Podjednako nam je teško da zamislimo neko društvo lovaca bez mita o poreklu vatre, utoliko pre što većina ovih mitova u središte postavlja seksualnu aktivnost. Najzad, treba uvek voditi računa o primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje »transcendentalnost« i uzvišenost.
I’m definitely inspired to dive deeper into yoga now. this short article has sparked my get more info curiosity to take a look at the various branches, Check out new models, and find more details on myself in the procedure. Namaste!